Plava svetlost je deo vidljivog dela spektra svetlosti.
Svakog dana okruženi smo različitim izvorima svetlosti. Ona je ključna za naš život i normalno funkcionisanje. Zahvaljujući svetlosti možemo da čitamo, pripremamo obroke i obavljamo sve druge zadatke kako u kući tako i na poslu.
Svakako, najveći i najznačajniji izvor svetlosti jeste sunce. Sunčeva svetlost se sastoji od crvene, narandžaste, žute, zelene, plave, indigo i ljubičaste svetlosti. Svaka od njih ima drugačiju energiju i talasnu dužinu.
Talasi vidljive svetlosti variraju u dužini od 380 nanometara (ljubičasto svetlo) do 700 nanometara (crveno svetlo). Na taj način omogućeno je ljudskom oku da razlikuje crvenu, narandžastu, žutu, zelenu, plavu i ljubičastu boju. Dok kombinovanjem različitog spektra sunčeve svetlosti nastaje belo svetlo.
Pored vidljivog dela elektromagnetnog zračenja, postoji i onaj koji oko ne može da sagleda. Njega čini UV zračenje, infracrveno zračenje, kao i rendgensko i gama zračenje. Zatim, mikrotalasi i radiotalasi.
Šta je plava svetlost?
Kao što smo napomenuli, plava svetlost je deo spektra vidljive svetlosti. Vibrira u opsegu od 380 do 500 nanometara.
Plava svetlost ima veoma kratke talase visoke energije. Zapravo, oni su samo nešto duži i manje snažni od UV talasa. S obzirom da svi dobro znamo koliko je ultraljubičasto zračenje štetno, možemo lako da zaključimo da i dugoročno delovanje plave svetlosti predstavlja opasnost za vid.
Otprilike jedna trećina sve vidljive svetlosti se smatra plavom svetlošću. Iako je sunce najveći izvor plave svetlosti, veći problem predstavlja ona koja dolazi od veštačkih izvora. Posebno, LED televizora, monitora računara, pametnih telefona i ekrana tableta.
Razlog tome jeste blizina sa koje dopire plava svetlost sa ovih uređaja, kao i vreme izloženosti. Istraživanja pokazuju da odrasli u proseku provode pola dana uz digitalne uređaje. Zabrinjavajući podatak jeste da više od tri četvrtine tinejdžera u proseku dnevno koristi 7 sati mobilni telefon.
Kako plava svetlost utiče na oči?
Oko je prilagođeno da propušta plavu svetlost, te ona neometano prolazi kroz rožnjaču i sočivo i dolazi do mrežnjače. Međutim, zbog blizine sa koje gledamo u pametne uređaje vremenom može doći do oštećenja vida.
Usled treperenja i odsjaja koje stvara plava svetlost, kao i većeg procenta emisije, oči se prekomerno naprežu i time se smanjuje njihova produktivnost. Digitalno naprezanje očiju nije samo termin savremenog doba, već medicinsko stanje koje izaziva ozbiljne tegobe. Zamagljen vid, teškoće pri fokusiranju, sindrom suvog oka – samo su neke od njih. Mada se neretko javljaju i glavobolje i bolovi u vratu i leđima.
Katarakta je u većini slučajeva izazvana starenjem. Tokom godina struktura očnog sočiva se menja i slabi, što vodi ka postepenom zamućenju. Najnovija istraživanja su otkrila da se ovaj proces ubrzava većom izloženošću plavoj svetlosti sa uređaja.
Oko, baš kao i koža sadrži melanin, koji ima zadatak da upija štetne ultraljubičaste zrake i plavu svetlost. Kako se starenjem količina melanina smanjuje oči postaju podložne oboljenjima. Jedna od njih jeste degeneracija makule, koja je izazivač gubitka vida.
Kako sprečiti negativno dejstvo plave svetlosti?
Digitalni uređaji su sastavni deo naših života, te je nemoguće zamisliti dan bez njih. Srećom, njihov negativni efekat na oči možemo da eliminišemo nošenjem specijalnih naočarama.
Naočare za kompjuter su dizajnirane tako da poseduju antirefleksni premaz koji filtrira svetlost sa ekrana pametnih uređaja. Ujedno, smanjuju odsjaj koji se odbija od ekrana. Namenjene su za nošenje prilikom gledanja na svim pametnim uređajima. Dok nisu preporučljive za nošenje tokom vožnje ili opštu upotrebu.
Veliki izbor naočara za kompjuter sa različitim staklima, uključujući i multifokalna, možete pronaći u bogatoj ponudi očne kuće DOT OPTICS.