Makularna degeneracija predstavlja poremećaj koji zahvata zadnji deo oka.
Makula, tj. žuta mrlja je centralni deo mrežnjače. U pitanju je sloj tkiva koji se nalazi na zadnjem zidu očne jabučice sa unutrašnje strane. Iako je mala ima važnu ulogu u formiranju vida. Naime, makula omogućava da se fokusiramo i vidimo jasno detalje na objektima koji su ispred nas, kao što su lica prijatelja i porodice ili pisani tekst u knjizi. Upravo zahvaljujući njoj centralni vid je mnogo detaljniji od perifernog vida.
Međutim vremenom, može doći do propadanja tkiva makule, što vodi ka njenoj degeneraciji.
Istraživanja pokazuju da makularna degeneracija pogađa više osoba nego katarakta i glaukom zajedno. Oko 200 miliona ljudi širom sveta se trenutno suočava sa ovom bolešću. Procenjuje se da će se za 2 decenije broj slučajeva popeti na 288 miliona.
Dva tipa makularne degeneracije
Makularna degeneracija se javlja u suvom i vlažnom obliku.
U čak 90 odsto slučajeva u pitanju je suvi oblik. Karakteriše ga postepeno propadanje, koji se razvija godinama, pa i decenijama. Izazvano je oštećenjem (oksidativnim stresom) i rezultira istanjenjem tkiva makule.
Za razliku od suvog, vlažni oblik je ređi, ali nastaje iznenada. Javlja se kada se formiraju patološki krvni sudovi ispod mrežnjače. Kako su njihovi zidovi lošeg kvaliteta dolazi do propuštanja krvi i stvaranja ožiljaka. Oni, pak, izazivaju zamagljenje vida. Kod ovog tipa promene u centralnom vidu su intenzivnije i nagle.
U većini slučajeva najpre se razvija suvi oblik bolesti koji kasnije prelazi u vlažni oblik.
Zašto se javlja makularna degeneracija?
Tačan uzrok nije otkriven. S obzirom da se najčešće javlja kod osoba u poznim godinama povezuje se sa prirodnim procesom starenja. Mada se može javiti i kod mlađih. Naročito kod onih koji imaju genetsku predispoziciju za oboljevanje. To znači da ne treba zanemariti ni nasledni karakter.
Veća je verovatnoća da će se makularna degeneracija razviti ukoliko je već registrovana u porodičnoj istoriji. Takođe, može biti posledica povreda, infekcija i zapaljenja.
U faktore rizika spadaju i loš način života. Pre svega, nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost i pušenje. Zatim, izlaganje UV zračenju bez nošenja naočara sa zaštitnim, polarizovanim staklima.
Kao pokretači mogu biti i pojedini lekovi i pojedine bolesti, kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti, povišen krvni protisak i visok holesterol.
Koji su simptomi makularne degeneracije?
Zamagljen vid, odnosno smanjenje oštrine vida u centralnom vidnom polju, je karakterističan znak. Ovaj simptom prati otežano čitanje i otežano uočavanje detalja na osobi u blizini. Javlja se i otežano prepoznavanje boja, kao i deformisane slike. Tačnije, pri glednaju ravne linije izgledaju krivudavo ili talasasto.
Primetna je i pojava tamnih ili praznih oblasti u vidnom polju. Dok je kod vlažnog oblika moguća i pojava praznog prostora u tekstu.
Nažalost, u početnom stadijumu simptomi su neprimetni. Zato je redovni očni pregled izuzetno važan. Naročito za osobe kod kojih postoji nasledna predispozicija za degeneraciju makule. Jedino na taj način bolest se može na vreme otkriti i sprečiti razvoj težih simptoma.
Brinite o zdravlju svojih očiju, zakažite još danas pregled u očnoj kući DOT OPTICS.