Glaukom predstavlja oblik optičke neuropatije. Odnosno, grupu očnih bolesti optičkog živca koja dovodi do oštećenja očnog nerva i retine. Kako je uloga živca da sprovodi vizuelne informacije od oka do centara u mozgu za vid njegovim propadanjem dolazi do sužavanja vidnog polja, te osoba vidi kao kroz cev. Vremenom kao posledica oštećenja nastupa slepilo.
Naziv potiče od grčke reči “glaukos”, što znači “zelen”, jer je boja odsjaja sočiva u zahvaćenom oku sivo-zelena. Zbog toga se bolest popularno naziva i “zelena mrena”.
Glaukom se nalazi na drugom mestu kao uzročnik slepila, odmah iza katarakte. Takođe, spada u široko rasprostranjeno oboljenje. Istraživanja pokazuju da se 67 miliona ljudi širom sveta suočava sa njim. Pri čemu je čak 45 miliona njih slepo na oba oka.
Imajući ovo u vidu očna kuća DOT OPTICS vam otrkiva kako na vreme da prepoznate simptome.
Podela glaukoma
Glaukom se dele u 3 osnovne grupe: primarni, sekundarni i urođeni.
Primarni glaukom je najčešći oblik. Registrovan je u oko 90 odsto slučajeva, ali se ne može dovesti ni u kakvu vezu sa nekim očnim ili opštim oboljenjem. Može biti otvorenog i zatvorenog ugla. Glaukom otvorenog ugla (simplex) karakteriše povećani otpor u samom zidu ugla koji formiraju dužica i rožnjača. Javlja se kod osoba starijih od 60 godina, sa jedva primetnim simptomima.
Kod glaukoma zatvorenog ugla (angularnog) dolazi do bloka ugla korenim delom dužice. Ovaj oblik napreduje brzo, te je neophodno pravovremeno lečenje kako bi se vid sačuvao.
Sekundarni glaukomje posledica nekog drugog očnog ili opšteg oboljenja. Obično je izazvan zapaljenjem, povredom, tumorom ili uznapredovalom kataraktom.
Urođeni, tj. kongenitalni glaukom nastaje kada se tkivo iz očne komore kod beba nije povuklo, te očna vodica ne može da otiče.
Faktori rizika za nastanak glaukoma
U oku se stvara posebna vrsta tečnosti koja se zove očna vodica. Upravo je ona glavni krivac za pojavu glaukoma. Naime, ako je stvaranje očne vodice povećano ili je njeno oticanje otežano dolazi do porasta očnog pritiska iznad normalnih vrednosti. Što za posledicu ima porast pritiska na nervna vlakna i krvne sudove optičkog nerva i do njihovog oštećenja.
Ipak, ne treba povećanje očnog pritiska dovoditi isključivo u vezu sa nastankom bolesti. Glaukom se može javiti i pri vrlo niskom, pa i normalnom očnom pritisku.
S obzirom da se razvija nakon 40. godine, zajedno sa presbyopijom, smatra se bolešću trećeg doba, a kao vodeći faktor navodi se prirodni proces starenja. Genetika, takođe, ima važnu ulogu. Baš kao nasledna dioptrija, tako se verovatnoća od pojave glaukoma povećava 2 do 4 puta ukoliko je već registrovan u porodici.
U faktore rizika svrstavaju se i pojedine bolesti – dijabetes, hipertenzija, migrena, visoki stepen kratkovidosti ili dalekovidosti.
Koji su simptomi glaukoma?
U većini slučajeva glaukom je hronični, te se razvija postepeno, ali ne pokazuje jasne simptome.
Akutna stanja se manifestuju jakim tegobama i zahtevaju hitnu intervenciju. Jaki bolovi u jednom oku i licu, pojava duginih boja oko izvora svetlosti, glavobolja, mučnina, povraćanje su karakteristični znaci.
Glaukom najpre pogađa periferni vid, te su promene u ovom delu vidnog polja jasni znaci da postoji oboljenje. Međutim, one su primetne tek kada je veliki deo živca propao, a oštećenja su nepovratna.
S obzirom da bolest dovodi do gubitka vida, veoma je važno da se na vreme dijagnostifikuje kako bi se zaustavio ili usporio nastanak daljih oštećenja nervnih vlakana. Zbog toga očna kuća DOT optics savetuje redovne preventivne preglede oftamologa, posebno osobama koje spadaju u rizičnu grupu.