Zamagljen vid je jedan od najčešćih očnih problema sa kojim se sreću ljudi širom sveta. Manifestuje se nemogućnošću jasnog sagledavanja objekata bez obzira na njihovu udaljenost. To znači da oči ne mogu dobro da obrade svetlosne signale, te nedostaje fokus na posmatrani predmet. Samim tim izaziva nelagodu pri gledanju, jer deluje kao da se predmet posmatra kroz neki filter. Često je praćen i drugim simptomima. Osetljivost na svetlost, dupli vid, crvene, nadražene oči, glavobolja – neki su od najčešćih.
U najvećem broju slučajeva zamagljen vid je samo privremeno stanje. Obično posledica premora. Mada može da ukazuje i na neki ozbiljniji problem. Takođe, može biti potpun ili delimičan. Odnosno, može cela slika biti mutna ili da zahvati samo deo vidnog polja.
Najčešći uzroci zamagljenog vida
Zamagljen vid je karakterističan simptom refrakcione greške, tj. nesposobnosti oka da pravilno fokusira svetlost na mrežnjači. Tu spadaju miopija, hipermetropija, astigmatizam.
Miopiju (kratkovidost) karakteriše nemogućnost jasnog vida udaljenih predmeta. Javlja se kada je očna jabučica previše duga ili je rožnjača previše zakrivljena, te se svetlosni zraci seku ispred mrežnjače.
Hiperopija (dalekovidost) predstavlja refrakcionu grešku kod koje je zamagljen vid predmeta koji su blizu. Nastaje kada je očna jabučica kraća od normalne ili je rožnjača manje zakrivljena nego što bi trebalo. Zbog toga se svetlosni zraci seku iza mrežnjače.
Astigmatizam nastaje kada rožnjača ili sočivo nemaju pravilan oblik. Posledica toga jeste rasipanje svetlosnih zraka u više tačaka.
Čest uzrok zamagljenog vida jeste i sindrom suvog oka. Javlja se kada proizvodnja suza u oku nije dovoljna, pa površina oka nema dovoljnu vlažnost.
Nošenje kontaktnih sočiva, takođe, može da dovede do ovog problema. Naime, naedekvatno održavanje sočiva utiče na jasnoću slike.
Zamagljen vid koji se razvija postepeno
Ponekad, zamagljen vid ne nastaje iznenada, već se razvija vremenom. Vodeći uzrok u tom slučaju je katarakta. U pitanju je strukturna, fizička i biohemijska promenu u očnom sočivu, koja dovodi do njegovog zamućenja. Kako je sprečen prodor svetlosti vid postaje zamagljen, što je i prvi znak bolesti.
Kao i katakarakta, tako se i senilna degeneracija žute mrlje najčešće javlja kod starijih osoba. Bolest pogađa deo mrežnjače koji je zadužen za uočavanje finih detalja i boja. Iako ne dovodi do potpunog slepila, izaziva gubitak centralnog vida.
Postepena pojava zamagljenog vida može se javiti i kod mlađih osoba. Najčešće je posledica keratokonusa. Ova degenerativna bolest nastaje usled tanjenja i slabljenje dela rožnjače. U početnoj fazi prisutna je kratkovidost i astigmatizam. Kako bolest napreduje primetan je i zamagljen vid, koji prati pojava krugova svetla i osetljivost na svetlost.
Zamagljen vid kao posledica drugih bolesti
Zamagljen vid može da se javi iznenada, ukazujući na ozbiljna oboljenja koja zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Tu spadaju moždani udar, multipla skleroza, dijabetes, tumor mozga, migrena.
Osim zamućenog vida ove bolesti pokazuju i niz drugih simptoma, kao što su mučnina, dupli vid, problemi sa ravnotežom, vrtoglavica, slabost, povraćanje.
Očna kuća DOT OPTICS ima višedecenijsko iskustvo u primarnoj pomoći i zaštiti vašeg vida. Vrhunsko znanje, izuzetnu brigu, kao i bogat izbor okvira za naočare, dioptrijskih stakala i kontaktnih sočiva prepoznali su brojni zadovoljni klijenti.