Kontaktna sočiva su tanka zaobljena sočiva koja su dizajnirana tako da se postavljaju na prednji deo oka, preko rožnjače. U većini slučajeva se koriste u korektivne svrhe. Odnosno, za sprečavanje daljeg napredovanja dioptrije kod kratkovidosti i dalekovidosti. Efikasna su i kod visokih dioptrija, nasledne dioptrije, astigmatizma i presbyopije.
Po prirodi su providna, ali često imaju jedva primetnu plavu nijansu da bi se njima lakše rukovalo.
Osim u korektivne svrhe, postoje i terapeutska sočiva koja se koriste za zaštitu očne površine od infekcije nakon operacije, zaštitu od trenja oštećenog dela rožnjače i sl. Sve više srećemo i estetska sočiva, tj. sočiva u boji koja služe da promene boju očiju.
Kada su nastala kontaktna sočiva?
Kontaktna sočiva mnogi smatraju proizvodom modernog doba. Zapravo, ona imaju dugu istoriju. Još je čuveni Leonardo da Vinči u 16. veku eksperimentisao sa različitim staklenim predmetima koje je postavljao ispred oka kako bi posmatrao kako se vid čoveka menja pod njihovim uticajem.
Rene Dekart je imao ideju da staklenu cev ispunjenu tečnošću stavi direktno na rožnjaču, kojom bi se ispravljao vid. Međutim, njegov izum nije omogućavao treptanje, te ga je početkom 19. veka unapredio Tomas Jang stvorivši sočiva koja se voskom lepe za oči.
Iako nijedan od ovih izuma nije naišao na praktičnu primenu značajno je doprineo razvoju kontaktnih sočiva. Prvi model izumeo je nemački oftalmolog A.G. Eugen Fik 1888. godine. Kako su bila previše teška i velika mogla su da se nose samo nekoliko sati, te je A. Miler razvio sočiva koja su omogućavala duže nošenje.
U 20. veku, sa razvojem tehnike i tehnologije, došlo je do unapređenja i na ovom polju, tako da se pojavila prva kontaktna sočiva kompletno izrađena od plastike, a zatim i njihove različite vrste.
Vrste kontaktnih sočiva
Zavisno od materijala od koga su napravljena, kontaktna sočiva se u osnovi se dele na dve grupe -meka i tvrda.
Meka sočiva su napravljena od posebne vrste plastike i vode koja obezbeđuje da kiseonik prođe do rožnjače. Na taj način postiže se udobnost i komfor pri nošenju, ali i očuvanje rožnjače.
Pored udobnosti pri nošenju, ova vrsta sočiva ne zahteva privikavanje oka, te je odmah nakon prvog stavljanja moguće celodnevno nošenje. S obzirom da su stabilnija idealna su za one koji se bave sportom, jer pružaju svu slobodu kretanja i ne postoji rizik od ispadanja. Dodatna prednost ogleda se u lakom održavanju, upotrebom samo jednog rastvora za sočiva.
Prema periodu nošenja, meka kontaktna sočiva mogu biti jednodnevna, mesečna i godišnja. Prve 2 grupe su kratkotrajne, dok poslednja pruža duže korišćenje.
Kod tvrdih sočiva postoje klasično tvrda koja ne propuštaju kiseonik i zbog toga se ne koriste više i gas-propusna. „GP“ ili „polutvrda“, kako se još nazivaju gas-propusna, sastoje se od određene vrste silikona i imaju moć da propuštaju kiseonik, što ih čini udobnim za nošenje.
Glavna prednosti ovih kontaktnih sočiva ogleda se u mogućnosti korigovanja svih refrakcionih anomalija, ispravljaju nepravilne površine rožnjače i korigovanju vida, čak i u najtežim slučajevima. Takođe, veoma su izdržljiva i laka za održavanje. Ujedno su finansijski isplativija, jer imaju duži rok trajanja.
Očna kuća DOT OPTICS ima veliki izbor kontaktnih sočiva. Kod nas možete obaviti i pregled od strane optičara-optometriste sa dugogodišnjim iskustvom. Ukoliko odlučite da uz sočiva kupite i naočare za vid možete izabrati odgovarajući okvir u bogatoj ponudi.