Miopija (myopia) je poremećaj fokusiranja oka. Javlja se kada je očna jabučica izdužena ili je rožnjača previše strma. U tim slučajevima zraci svetlosti padaju u fokus ispred mrežnjače, umesto na nju. Rezultat nepravilnog prelamanja svetlosti jeste problem gledanja predmeta na daljinu. To znači da predmete koji su blizu jasno vidimo, dok predmete na većoj udaljenosti vidimo mutno.
Istraživanja pokazuju da se sa ovim problemom suočava 25 do 40 odsto ljudi u svetu. Procenjuje se da će do 2050. godine zahvatiti polovinu svetske populacije.
S obzirom na učestalost pojave, očna kuća DOT OPTICS vam otkriva moguće uzroke.
Podela miopije
Prema uzroku može biti prelomna i aksiona. Jača zakrivljenost rožnjače uzrokuje prelomnu miopiju. Ova vrsta se obično javlja kod starijih osoba.
U oftalmološkoj praksi češća je aksiona (osna) miopija. Razvija se kada je očna osa veća od 24 mm.
Kratkovidost, kako se popularno naziva, može biti i indeksna i akomodacijska. Indeksna se javlja kod prejakog indeksa prelamanja svetlosti u sočivu, a akomodacijska kada postoje akomodacijski grčevi.
Prema jačini dioptrije postoje 3 grupe. Niska miopija je do -3.00 dioptrije. Srednja se kreće od -3.00 do -8.00 i visoka preko -8.00 dioptrije.
Po načinu razvoja miopija se razvrstava na benignu i malignu. Beningna se javlja u detinjstvu, pri čemu nikad ne prelazi u visoku grupu. Takođe, ne dovodi do komplikacija. Maligna je progresivnog karaktera, te dovodi do naglog povećanja dioptrije i pojave degenerativnih promena na oku.
Zašto se javlja miopija?
Genetika ima važnu ulogu. Odnosno, veća je verovatnoća da se javi kod dece čiji je jedan od roditelja kratkovid. Rizik se povećava ako miopiju imaju oba roditelja.
Naučnici ukazuju da veći uticaj na razvoj ovog problema imaju životne navike. Naime, prekomerna upotreba računara i mobilnih telefona dovodi do digitalnog naprezanja očiju i stvaranja pogodnih uslova za nastanak kratkovidosti.
Da je naprezanje očiju gledanjem u predmete na vrlo maloj udaljenosti glavni faktor potvrđuje i podatak da se miopija češće javlja u gradskim sredinama.
U pokretače se svrstavaju i pojedine bolesti, pre svega, dijabetes i katarakta.
Koji su simptomi miopije?
Mutan vid na daljinu je karakterističan znak. Što je osoba više kratkovida mora se više približiti objektu da bi videla jasnije.
Pored otežanog gledanja na daljinu postoje i drugi simptomi. Izražena je potreba za škiljenjem kako bi se dobila jasna slika. Zatim, često trljanje očiju, prekomerno treptanje i osećaj pritiska u očima. Prate ih problemi sa upravljanjem vozilom, posebno noću, kao i brzo zamaranje prilikom gledanja televizije ili u računar.
Kratkovide osobe imaju i česte glavobolje.
Kako se miopija koriguje?
Tretman za kratkovidost zavisi od stanja očiju, ali i životnih navika osobe. Obuhvata nošenje naočara sa dioptrijskim staklima ili kontaktnih sočiva. U pojedinim slučajevima preporučuje se lasersko skidanje dioptrije.
Kratkovidost najčešće utiče na normalno funkcionisanje, ne dovodeći do drugih problema sa očima. Međutim, kod pojedinih vremenom se stanje može pogoršati. Osobe sa visokom dioptrijom spadaju u rizičnu grupu za razvoj glaukoma i odlubljivnja mrežnjače. Imajući ovo u vidu veoma su važni redovni očni pregledi.
Pregled možete obaviti u očnoj kući DOT optics. Višedecenijsko iskustvo i bogato znanje garancija su ranog prepoznavanja svih problema sa očima. Jedino kod nas vas čekaju i Tokai stakla. U pitanju su najtanja do sada stvorena stakla koja su idealna za visoku miopiju.