Daltonizam predstavlja poremećaj raspoznavanja boja.
Slepilo za boje, kako se popularno naziva, ne podrazumeva nikakvo oštećenje vida, već osoba ne vidi boje onako kako bi trebalo. To ne znači da dolazi do zamene jedne boje drugom, što je često mišljenje vezano za ovaj poremećaj. Naprotiv! Kod daltonista neke se boje stapaju, približavaju jedna drugoj, dok druge ostaju netaknute. Obično se javlja poteškoća sa prepoznavanjem određenih boja, poput crvene, plave, žute ili zelene.
Daltonizam je naučno opisan još u 18. veku. Engleski meteorolog, hemičar i fizičar Džon Dalton nije znao da ne vidi boje kao drugi. Tek kada je shvatio da njegov omiljeni sako nije siv, već tamno crven počeo je da sagledava razlike u doživljavanju sveta oko sebe u odnosu na druge ljude. Njegovo istraživanje pomoglo je da se postave osnovne karakteristike ovog poremaćaja.
Studije pokazuju da se sa daltonizmom suočava skoro svaki deseti muškarac, dok je kod žena znatno ređi. Iako ne predstavlja nikakvu opasnost za zdravlje očiju, može da oteža obavljanje nekih jednostavnih zadataka.
Vrste daltonizma
Poznata su tri oblika daltonizma.
Protanopija je neraspoznavanje crvene boje. Ljudi sa ovim oblikom crvenu boju vide kao tamnozelenu, a zelenu kao žućkastobraon.
Deuteranopija je neraspoznavanje zelene boje tako da zelena boja izgleda kao braon.
Tritanopija je neraspoznavanje plave boje. Plava boja kod ove vrste izgleda kao zelena. Često je teško i raspoznavanje žute boje koja se javlja kao bledoroze.
Potpuno neraspoznavanje nijedna boje naziva se monohromnost. Ova vrsta daltonizma se veoma retko javlja.
Prema intenzitetu daltonizam može biti blag, umeren ili težak.
Zašto se javlja daltonizam?
Daltonizam nastaje kada ćelije osetljive na svetlost u mrežnjači ne mogu pravilno da reaguju na variranje talasnih dužina svetlosti. Svaka talasna dužina odgovara određenoj nijansi boje u vidljivom spektru. Samim tim neadekvatan rad fotoreceptora dovodi do problema raspoznavanja boja.
U većini slučajeva ovaj poremećaj je nasledan. Gen za daltonizam povezan je sa X hromozomom, te se poremećaj prenosi ženskom linijom. Ukoliko je registrovan kod majke i sin će ga naslediti. Dok će ćerka postati nosilac i preneće daltonizam na svoju decu.
Nemogućnost pravilnog raspoznavanja boja može biti i stečena. Obično je posledica pojedinih bolesti oka, kao što su glaukom, makularna degeneracija, katarakta. Mada može biti izazvan i drugim bolestima. Dijabetes, Parkinsonova bolest, Kalmanov sindrom, Alchajmerova bolest, multipla skleroza, moždani udar, hronični alkoholizam – najčešći su pokretači.
U faktore rizika spadaju i povrede oka, starenje, kao i pojedini lekovi.
Kako se leči daltonizam?
Za urođeni daltonizam ne postoji lek. Ipak, uz malo vežbe moguće je prilagoditi se na izmenjeno sagledavanje boja. Postoje čak posebne naočare i kontaktna sočiva za daltonizam. Funkcionišu tako što filtriraju određene talasne dužine svetlosti i time doprinose da boje budu intenzivnije.
Urođeni daltonizam se može vrlo rano otkriti. Već oko 4. godine dete raspoznaje osnovne boje, kroz učenje i posmatranje okoline. Zato stručnjaci preporučuju da se očni pregled kod dece obavi između 3. i 5. godine. Posebno ako u porodici već ima registrovanih slučajeva ovog poremećaja.
Osnovu pregleda čini Ishihara test. Sastoji se iz slika koje su formirane od mnogo tačaka različitih boja. Ukoliko ne postoji problem raspoznavanja boja u sredini slike moći će da uoči broj ili neki drugi oblik. U suprotom, na slici neće prepoznati razliku u boji.
Ukoliko ste primetili da ne vidite boje kao drugi, zakažite pregled u očnoj kući DOT OPTICS.