Ambliopija je senzorni poremećaj koji karakteriše slab vid. Nastaje zbog nemogućnosti razvoja vidne oštrine na jednom ili na oba oka, bez vidljivih morfoloških promena.
Javlja se u ranom detinjstvu, u tzv. ambliogenom periodu. U ovom dobu života kod dece se razvijaju moždani centri za vid i nervni putevi koji prenose informacije iz oka do mozga. Ukoliko ne dođe do njihovog pravilnog razvoja javlja se slabovidost kod koje je oko potpuno zdravo, ali ne postoji odgovarajuća vidna oštrina.
S obzirom da slabovido oko ne prima normalne vizuelne signale mozak počinje da „favorizuje“ drugo, jače oko. Dok potiskuje vid u slabijem oku, te se ono popularno naziva „lenjo“ oko.
Ambliopija je relativno čest poremećaj i glavni uzrok oštećenja vida kod dece. Istraživanja pokazuju da se sa njim suočava 3 do 5 odsto mališana širom sveta. Imajući ovo u vidu očna kuća DOT OPTICS vam otkriva kako na vreme da prepoznate simptome.
Zašto se javlja ambliopija?
Slabovidost kod dece je povezana sa razvojnim problemima u mozgu. To znači da nervni putevi u mozgu koji obrađuju vid ne funkcionišu pravilno. Mada može nastati i usled neravnoteže u mišićima koji drže oči u ispravnom položaju.
Brojni su faktori koji dovode do ovog problema. Genetika igra važnu ulogu. Odnosno, veća je verovatnoća da se javi ukoliko je registrovan kod jednog od roditelja. Ipak, u većini slučajeva je posledica drugih oftomoloških stanja.
Najčešće je uzročnik strabizam (razrokost). U pitanju je poremećaj položaja očiju tako da oba oka ne mogu istovremeno da gledaju u istom pravcu. Neretko se javlja kao posledica razlike u dioptriji na oba oka, tj. anizometropiji koja postoji od ranog detinjstva, ali nije tretirana.
U pokretače se svrstavaju i refrakcijska greška (nekorigovana dioptrija) u ranom detinjstvu, astigmatizam (nepravilan oblik rožnjače) i urođena (kongenitalna) katarakta. Može se javiti i nakon povrede oka, operacije na oku ili ožiljka na rožnjači.
Koji su simptomi ambliopije?
Slabovidost se najčešće otkriva prilikom kontrolnog očnog pregleda kod dece neposredno pre polaska u školu. Tada je lečenje mnogo teže i nemoguće je garantovati dobre rezultate. Upravo zbog toga stručnjaci naglašavaju važnost preventivnih oftalmoloških pregleda još u ranom detinjstvu.
Oko koje „luta“ unutra ili spolja je karakteristični znak. U pojedinim slučajevima ovaj simptom izostaje, te je potrebno obratiti pažnju i na druge. To su loša percepcija, dupli vid, oči koje izgledaju kao da ne „rade“ zajedno.
Deca sa ambliopijom često žmirkaju i udaraju o objekte na jednoj strani.
Kako se leči ambliopija?
Ukoliko se ne leči, ambliopija može ostati trajno i dovesti do privremenog ili trajnog gubitka vida.
Lečenje obuhvata 2 dela. Prvi je otklanjanje uzroka. To može podrazumevati lečenje razrokosti, nošenje naočara ili kontaktnih sočiva kako bi se korigovala dioptrija ili uklanjanje urođene katarakte.
Drugi deo se zasniva na jačanju vida slabovidog oka. U tu svrhu se koriste posebni flasteri koji se stavljaju preko boljeg oka. Na taj način se slabovido oko podstiče da preuzme funkciju vida.
Flasteri se nose određeni broj sati u toku dana, zavisno od stanja slabovidosti.
Ako dete izbegava nošenje flastera mogu se koristiti kapi koje šire zenicu jačeg oka. One izazivaju zamućen vid u boljem oku, te primoravaju mozak da se oslanja na slabije oko.
Nemojte da dozvolite da ambliopija napreduje, već sa prvim simptomima zakažite pregled deteta u očnoj kući DOT OPTICS.