Uticaj stresa na oči može biti ogroman.
Savremeno doba karakteriše brz životni tempo. Balansiranje između poslovnih i privatnih obaveza često stvara stresne situacije sa kojima se moramo nositi. Imajući ovo u vidu možemo slobodno da kažemo da je stres postao naša svakodnevnica.
Stres je odgovor tela na bilo koji zahtev koji mu se postavlja – fizički, emocionalni ili oboje. Može biti uzrokovan i dobrim i lošim iskustvima. Iako predstavlja normalnu reakciju, ukoliko postane preteran ili hroničan dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema. Naše oči svakako nisu izuzetak.
Kada ste pod stresom povećava se intraokularni pritisak. Bez obzira što su te promene privremene važno je znati kakav je uticaj stresa na oči, posebno ako već imate neki problem sa vidom.
Osetljivost na svetlost i zamor očiju
Kada se osećate ugroženo na bilo koji način mozak detektira pretnju i sprovodi mere zaštite. Zbog toga vaš nervni sistem oslobađa adrenalin i kortizol. Ovi hormoni pripremaju telo na „fight or flight“ reakciju. Odnosno na borbu sa pretnjom ili beg od nje.
U toj situaciji mozak šalje impulse koji uzrokuju širenje zenica. Širenje zenica omogućava bolje uočavanje mogućih opasnosti, ali konstantna dilatacija čini oči osetljivijim na svetlost. Pri jakom svetlu počinju da vas bole oči ili dolazi do otežane vidljivosti.
Prekomerna osetljivost na svetlo, tj. fotofobija kako se naziva stručno, može da izazove zamor očiju. Upravo je ovo najčešće pominjani uticaj stresa na oči.
S obzirom da digitalno naprezanje očiju, takođe, dovodi do zamora, da biste ga smanjili stručnjaci savetuju da primenjujete pravilo „20-20-20“. To znači da nakon 20 minuta gledanja u ekran računara ili mobilnog telefona, pogled usmerite na predmete udaljene 20 m od vas. Nakon 20 sekundi možete ponovo nastaviti sa radom.
Povišen očni pritisak
Visok nivo adrenalina, koji se luči kada je telo pod stresom, može izazvati pritisak na oči.
Kratke promene očnog pritiska nisu nužno štetne i možda ih nećete ni primetiti. Međutim, hronični stres dovodi do konstantno visokog nivoa adrenalina. Samim tim i čestog povećanja očnog pritiska.
Tokom dužeg vremenskog perioda, promene očnog pritiska mogu oštetiti optički nerv. Ovo je posebno izraženo ako imate najčešći oblik glaukoma, poznat kao primarni glaukom otvorenog ugla.
Nemojte zaboraviti da je glaukom vodeći uzrok slepila kod ljudi starijih od 60 godina. To je dodatni razlog da naučite da kontrolište stres.
Uticaj stresa na oči kao pokretač problema sa vidom
Osim povećanja nivoa adrenalina i kortizola, u ekstremno stresnim situacijama dolazi do pada nivoa kiseonika u krvi. Ovaj simptom izaziva hiperventilaciju, koja je karakteristična za napade panike. Ujedno, utiče na smanjenje nivoa kiseonika u krvnim ćelijama očiju, što stvara zamagljen vid.
Kod ljudi srednjih godina koji pate od presbyopije u stresnim situacijama se pogoršava stanje, te imaju dodatni problem da vide predmete izbliza.
Uticaj stresa na oči može se manifestovati i tunelskim vidom. Naime, kod pojedinih osoba stres privremeno blokira periferni (bočni) vid, te stvara osećaj da je moguće videti samo predmete koji su direktno ispred.
Redovni očni pregledi su najbolja preventivna mera. Zato još danas zakažite kontrolu u očnoj kući DOT OPTICS. Kod nas vas čekaju i različite vrste dioptrijskih stakala, kontaktnih sočiva, kao i vrhunski okviri.