Dupli vid, kao što sam naziv govori, je stanje kod kog se percipiraju 2 slike posmatranog predmeta umesto jedne.
Može biti monokularna i binokularna. Monokularna pogađa jedno oko. To znači da je prisutna dvostruka slika kada je zahvaćeno oko otvoreno dok je drugo prekriveno. Binokularna zahvata oba oka. U ovom slučaju dupli vid se javlja kada su oba oka otvorena, dok nestaje kada se jedno oko prekrije.
Prema izgledu slike diplopija, kako se dupli vid stručno naziva, može biti horizontalna, vertikalna i dijagonalna. Kod horizontalne slike se pojavljuju jedna pored druge. Kod vertikalne su jedna iznad druge, a kod dijagonalne su postavljene dijagonalno jedna u odnosu na drugu. Koju ćete imati zavisi od toga šta uzrokuje vašu diplopiju i kako (ili zašto) vaše oči nisu poravnate.
Dvostruki vid je obično privremeni problem, ali može biti i znak ozbiljnijih zdravstvenih stanja. Imajući ovo u vidu DOT OPTICS vam otkriva vodeće pokretače problema.
Zašto se javlja dupli vid?
U stvaranju jasnog vida ključnu ulogu imaju rožnjača, očno sočivo, očni mišić, očni živac i mozak. Rožnjača je prednji prozirni deo oka. Očno sočivo fokusira svetlo koje dopire do mrežnjače. Očni mišići rotiraju oči u odgovarajući položaj, a očni živac prenosi vizualne informacije od oka do mozga. U mozgu se obrađuju vizuelne informacije.
Ukoliko dođe do poremećaja jednog od navedenih očnih medija može se javiti dupli vid. Uzroci koji dovode do njihovih poremećaja su različiti.
Monokularnu diplopiju najčešće izazivaju katarakta, astigmatizam, keratokonus. Mada može nastati i zbog sindroma suvog oka i pterigijuma, tj. mesnate izrasline na konjunktivi koja pokriva deo beonjače.
U većini slučajeva binokularna diplopija nastaje usled problema sa kranijalnim nervima. Odnosno, usled njihovog oštećanja. Određene bolesti utiču na to. Dijabetes, Guillain-Barré sindrom, mijastenija gravis, multipla skleroza su neke od njih.
U uzročnike se svrstavaju i problemi sa očnim mišićima. Oni, obično, uključuju strabizam i Gravesovu bolest.
Dupli vid na oba oka može nastati i kada je deo mozga koji ima zadatak da obrađuje vizuelne informacije oštećen. Najčešće je posledica traume, moždanog udara, tumora na mozgu, cerebralne aneurizme.
Kako prepoznati dupli vid?
Pored duple slike, koja je karakteristični znak, mogu se javiti i spušteni kapci, bol u predelu oka, bol pri pokretanju jednog ili oba oka. Zatim, glavobolja, mučnina, pa i vrtoglavica.
Kako se otklanja diplopija?
Da bi se započelo lečenje neophodno je, najpre, utvrditi vrstu diplopije, da li je ona trajna ili privremena, kao i kakvu sliku formira.
Na osnovu uzroka propisuje se adekvatna terapija. Lečenje obuhvata nošenje posebnih korektivnih sočiva ili naočara za vid, optičku terapiju. Dok je u najtežim slučajevima neophodna hirurška intervencija.
Ukoliko je dupli vid izazvan nekon drugom bolešću u lečenje se uključuju i lekari drugih specijalnosti.
Diplopija je stanje koje ne treba zanemariti. Čak i ako je uzrokovano lakšim problemima važna je pravovremena dijagnostika kako bi se na vreme započelo lečenje.
U očnoj kući DOT OPTICS čeka vas veliki izbor okvira, dioptrijskih stakala i kontaktnih sočiva. Jedino kod nas možete pronaći i najtanja Tokai stakla, sa indeksom refrakcije od 1.50 do 1.76.