Torična kontaktna sočiva predstavljaju specijalnu vrstu sočiva za vid dizajniranu tako da deluju kao kombinacija sfernog i cilindričnog sočiva.
Prema mišljenju mnogih, Leonardo Da Vinči je tvorac koncepta kontaktnih sočiva. Svojim eksperimentima još u 16. veku pokazao je kako se vid čoveka menja pod uticajem različitih stakala. Ipak, bila su potrebna još 2 veka da bi A.G. Eugen Fik izumeo prvo kontaktno sočivo.
Međutim, izum ovog nemačkog oftalmologa nije bio praktičan za duže nošenje. Taj nedostatak u dizajnu ispravio je A. Miler.
Dva veka kasnije, sa razvojem tehnike i tehnologije došlo je do razvoja novih vrsta. Jedna od njih su torična kontaktna sočiva. Pojavila su se 1978. godine, kada su dobila i zvanično odobrenje od Uprave za hranu i lekove.
Kada se koriste torična kontaktna sočiva?
Ova kontaktna sočiva se koriste za ispravljanje astigmatizma. U pitanju je refrakciona anomalija koju karakteriše nepravilan oblik rožnjače. Naime, kod pravilnog oblika rožnjača je okrugla. S obzirom da svi njeni meridijani imaju jednaku zakrivljenost svetlost koja ulazi u oko ravnomerno se prelama. Zahvaljujući tome obezbeđen je jasan vid.
Kod osoba sa astigmatizmom rožnjača nema savršenu zaobljenost. To uzrokuje rasipanje svetlosti na više tačaka na mrežnjači, a ne samo u jednu. Zbog toga se javlja zamagljen vid na svim udaljenostima i problemi sa uočavanjem finih detalja. Ponekad deluje da se vertikalne linije naginju, te da su posmatrani predmeti razvučeni.
Torična kontaktna sočiva imaju sposobnost da obezbede različite snage prelamanja u vertikalnoj i horizontalnoj orijentaciji tako da pružaju jasan vid.
Koja je razlika između toričnih i standardnih kontaktnih sočiva?
Standardna kontaktna sočiva imaju sferičnu površinu. Za razliku od njih, torične vrste karakteriše oblik torusa. Ovaj geometrijski oblik se dobija kada se kružnica rotira u trodimenzionalnom prostoru tako da izgledom podseća na krofnu sa rupom na sredini.
Upravo taj specijalni dizajn sočiva stvara različite prelamajuće ili fokusirajuće moći na vertikalnu i horizontalnu orijentaciju. Snaga prelamanja se postepeno povećava ili smanjuje kako se krećete oko sočiva.
Nije neuobičajeno da osoba sa astigmatizmom ima i druge probleme sa vidom, poput kratkovidosti (miopije) ili dalekovidosti (hypermetropije). Torična kontaktna sočiva mogu da reše višestruke refrakcione greške, te imaju složeniji dizajn od klasičnih modela.
Da bi obezbedila jasan vid kod rožnjače nepravilnog oblika važna komponenta je orijentacija. To znači da su torična kontaktna sočiva napravljena tako da se ne pomeraju u oku. Debljina sočiva može biti različita u više zona, a dno može biti skraćeno ili ponderisano u nekim slučajevima.
Vrste toričnih sočiva
Baš kao i klasična, torična kontaktna sočiva dolaze u različitim vrstama. Prema periodu nošenja postoje za jednokratnu upotrebu, tj. dnevna i mesečna. Posebnu grupu čine sočiva u boji za astigmatizam.
Zavisno od materijala od kog su izrađena, torična kontaktna sočiva mogu biti meka i gas propustljiva (RGP).
RGP sočiva mogu biti bolja u zadržavanju, ali su delikatnija za nošenje, jer zahtevaju određeno vreme prilagođavanja.
Meka kontaktna sočiva ove vrste su udobnija za nošenje i lakša za rukovanje. Ipak, morate biti posebno pažljivi pri postavljanju da bi ostala na mestu.
Veliki izbor svih vrsta sočiva za vid, uključujući i torična, možete pronaći u bogatoj ponudi očne kuće DOT OPTICS.