Dalekovidost, tj. hypermetropia predstavlja refraktivnu anomaliju oka. Za razliku od miopije, kod koje zraci svetlosti padaju u fokus ispred mrežnjače, umesto na nju, u slučaju dalekovidosti oni se ne fokusiraju u tački jasnog vida na mrežnjači već iza nje.
Posledica toga jeste otežano posmatranje predmeta koji su blizu. Odnosno, predmete na većoj udaljenosti vidimo jasno, dok predmeti koji su nam u neposrednoj blizini deluju mutno.
Dalekovidost je čest problem. Istraživanja pokazuju da se sa njom suočava oko 10 odsto svetskog stanovništva.
Vrste dalekovidosti
Hiperemetropno oko mora da upotrebi akomodaciju kako bi povećalo moć prelamanja zraka i postiglo što jasniji vid. Na osnovu stepena korišćenja akomodacije razlikujemo 3 vrste dalekovidosti.
Totalna predstavlja stvarni stepen dalekovidosti i to bez učešća akomodacije. Latentnu čini onaj deo totalne koji je kompenzovan akomodacijom sočiva. Dok je apsolutna ili manifestna onaj deo totalne koji nije kompenzovan akomodacijom.
Prema stepenu izraženosti, hypermetropia može biti niska, srednja, visoka i vrlo visoka. Niska je do +3.00 dioptrije. Srednja se kreće od +4.00 do +8.00. Visoka od +9.00 do +15.00, a vrlo visoka preko +15.00 dioptrija.
Dalekovidost se deli i prema karakteru refrakcione greške. Prelomna je vezana, pre svega, za pojavu luksacije sočiva u staklasto telo. Zatim, za pojavu smanjenja moći prelamanja oka i kada je radijus rožnjače veći od 8 mm. Osovinska se javlja kod retro-bulbarnih tumora i edema retine. Mada može nastati i zbog kraće osovine oka. Dok se indeksna najčešće javlja kod dijabetesa i kod većeg indeksa prelamanja korteksa sočiva i staklastog tela.
Koji su uzroci dalekovidosti?
Dalekovidost je prisutna na rođenju. Naime, više od 80 odsto novorođenčadi ima prirodnu dalekovidost zbog male očne jabučice. Vremenom, ona nestaje, te nije potrebno nošenje naočara za korekciju vida.
Hypermetropia, kao poremećaj fokusiranja oka, može se javiti u bilo kom životnom dobu. Glavni uzroci su kraća očna jabučica od normalne dužine i suviše zaravnjena rožnjača.
Genetika ima važnu ulogu. To znači da dalekovidost ima nasledni karakter, te je veća verovatnoća da se javi ukoliko je već registrovana u porodici.
U pokretače se svrstavaju i povrede i infekcije oka, kao i sinusne infekcije i migrene. Hypermetropia može biti i posledica dijabetesa i bolesti krvnih sudova.
Starenjem, problem postaje izraženiji. Tada se javlja presbyopia ili staračka dalekovidost, kako se popularno naziva.
Koji su simptomi dalekovidosti?
Mutan vid predmeta koji su blizu je karakteristični znak. Obično se ovaj problem uoči prilikom čitanja i pisanja. Neretko se javljaju i dvostruke slike predmeta u blizini.
Ove simptome prate učestale glavobolje, bol u oku, umanjene zenice. Primetan je i zamor oka, posebno kod digitalnog naprezanja očiju. U pojedinim slučajevima javlja se i razrokost (strabizam) izazvana konstantnim dodatnim naprezanjem oka da se fokusira.
Kako se dalekovidost koriguje?
Dalekovidost se može korigovati nošenjem naočara ili kontaktnih sočiva. Izabrani tretman zavisi od stanja očiju, ali i životnih navika osobe.
Kod velike dioptrije preporučuje se laserska intervencija, koja se starosno vezuje za punoletstvo.
Ukoliko ste primetili problem sa vidom prilikom posmatranja predmeta u blizini posetite očnu kuću DOT optics.