Očni pritisak predstavlja pritisak unutar oka. Odnosno, pritisak koji očna vodica vrši na zidove očne jabučice.
Očna vodica se stvara u cilijarnom telu, središnjem delu oka koji okružuje dužicu. Ona ima važnu ulogu u ispiranju sočiva, dopremanju potrebne hranljive materije i odvođenju štetnih stvari. Smetnje u cirkulaciji očne vodice dovode do narušavanja ravnoteže, što za posledicu ima povišen ili snižen očni pritisak.
S obzirom da je stabilnost očnog pritiska od suštinskog značaja za normalno funkcionisanje oka i očuvanje zdravlja vida DOT OPTICS vam otkriva sve što treba da znate o njemu.
Podela očnog pritiska
Intraokularni pritisak, kako se još naziva, može biti normalan, povišen i nizak.
Normalan očni pritisak se kreće od 10 do 21 mmHg. Pri čemu njegova vrednost može da varira u toku dana. Najviša je ujutru tako da se postepeno smanjuje kako vreme prolazi.
Pod povišenim očnim pritiskom se smatra onaj čija vrednost iznosi preko 21 mmHg. Nizak očni pritisak je ređa pojava kod zdravih osoba. Obično se javlja pri određenim zapaljenskim oboljenjima oka, kod ablacije mrežnjače ili nakon povreda oka.
Kako se meri očni pritisak?
Očni pritisak se meri specijalnom metodom koja se naziva aplanaciona tonometrija, dok je uređaj koji se koristi poznat kao Goldmanov aparat.
Pre merenja ukapava se lokalni anestetik u vidu kapi. Na taj način se smanjuje refleks rožnjače na dodir. Zatim se nanosi fluorescein koji boji suzni film. Tek onda se pristupa merenju.
Prizma uređaja se lagano prislanja na površinu oka. Ona vrši pritisak na rožnjaču u cilju poravnanja. Kada se rožnjača zaravni, pritisak koji je na nju izvršen je ekvivalentan očnom pritisku. Upravo taj pritisak se očitava na skali aparata.
Drugi način merenja jeste beskontaktnim putem. U tom slučaju koristi se poseban „airpuff“ tonometar. Zaravnjavanje rožnjače se vrši pomoću vazduha tako da čitava procedura traje kraće i nema kontakta sa okom. Samim tim nema ni rizika od prenosa infekcija.
Kako prepoznati povišen ili nizak očni pritisak?
Očni pritisak iznad normalnih vrednosti obično ne pokazuje jasne simptome. Zbog toga su veoma važne redovne kontrole. U protivnom može doći do glaukoma, koji vodi ka slepilu.
Povišen očni pritisak, tj. očna hipertenzija, može biti akutan i hronični. Akutni nastaje usled naglog prestanka cirkulacije očne vodice tako da se ona nakuplja unutar oka. Simptomi su jaka glavobolja koja zahvata jednu stranu glave. Prate je mučnina, povraćanje, zamagljen vid, crvenilo oka i bol.
Ukoliko je smanjeno oticanje očne vodice kroz odvodni sistem oka u dužem periodu dolazi do hronično visokog očnog pritiska. Nažalost, u početnom stadijumu nema simptoma. Kada oni nastupe znak je da je bolest uznapredovala. Obično su to promene u vidnom polju i gubitak perifernog vidnog polja.
Iako se nizak očni pritisak ređe javlja ne treba ga zanemariti, jer može da izazove oštećenje vida. Očna hipotonija stvara nelagodu u oku, a može da dovede i do oštećenja makule, katarakte i oticanja rožnjače.
Očuvanje zdravlja očiju treba da bude imperativ svakog čoveka. Zato na vreme posetite očnu kuću DOT OPTICS gde vas čeka veliki izbor okvira za naočare, kao i različite vrste dioptrijskih stakala i kontaktnih sočiva.