Polarizacija, najjednostavnije rečeno, predstavlja usmeravanje u suprotne strane. Upravo to ukazuje i sam naziv koji potiče od latinske reči „polaris“, što znači „polarni“, „pol“, „stožer“.
U fizici, polarizacija se definiše kao pojava izazvana talasnom prirodom elektromagnetnog zračenja.
Sunčeva svetlost putuje kroz vakuum da bi stigla do Zemlje. Ovi talasi se nazivaju elektromagnetni talasi jer nastaju kada električno polje stupi u interakciju sa magnetnim poljem, pri čemu se električne i magnetne vibracije svetlosnog talasa javljaju vertikalno jedna na drugu. To znači da se električno polje kreće u jednom pravcu, a magnetno polje u drugom – „upravno jedno na drugo“. Dakle, imamo jednu ravan koja zauzima električno polje i drugu ravan magnetnog polja vertikalno na nju, a pravac prostiranja je konstantan.
Električne i magnetne vibracije mogu se pojaviti u brojnim ravnima. Tako dobijen svetlosni talas poznat je kao nepolarizovana svetlost. Svetlost koju emituje sunce ili lampa su tipični primeri nepolarizovane svetlosti.
Postoji i druga vrsta svetlosti – polarizovana.
Šta je polarizacija svetlosti?
Polarizovani talasi su svetlosni talasi u kojima se vibracije javljaju u jednoj ravni. Ravan polarizovane svetlosti se sastoji od talasa u kojima je pravac vibracija isti za sve talase tako da je ona normalna na smer širenja zračenja.
Proces transformacije nepolarizovane svetlosti u polarizovanu svetlost poznat je kao polarizacija. Do polarizacije, delimične ili potpune, može da dođe prolaskom kroz sredinu koja upija talase sa određenim orijentacijama. Takođe, u posebnim slučajevima polarizacija je izazvana međudejstvom polarizovanih talasa ili odbijanjem svetlosti.
Vrste polarizacije
U zavisnosti od toga kako je električno polje orijentisano polarizacija može biti linearna, kružna i eliptična.
U linearnoj polarizaciji, električno polje svetlosti je ograničeno na jednu ravan duž pravca širenja. Kod kružne polarizacije postoje 2 linearne komponente u električnom polju svetlosti koje su upravne jedna na drugu tako da su im amplitude jednake, ali je fazna razlika p/2. U eliptičnoj polarizaciji električno polje svetlosti prati eliptično širenje, te amplitudna i fazna razlika između 2 linearne komponente nisu jednake.
Uticaj polarizacije na vid čoveka
Odbijanje sunčeve svetlosti sa ravnih površina (polarizacija) stvara jak odsjaj koji narušava jasnoću vida. Zbog toga su razvijena polarizovana stakla koja su dizajnirana tako da dopuštaju da samo vertikalno zakrivljena svetlost ulazi u oči, dok vodoravna svetlost ne može proći kroz filter kojim su prekrivena. Na taj način se eliminiše odsjaj i obezbeđuje bolja vidljivost, posebno pri dejstvu jakih sunčevih zraka u letnjim mesecima. Takođe, ova stakla daju bolji kontrast posmatranim predmetima i štite oko od UV zračenje, te se preporučuju vozačima, sportistima koji treniraju na otvorenom, kao i svima koji više vremena provode pored vode i na snegu, jer upravo sa ovih površina dolazi najviše odsjaja.
Polarizovana stakla su dostupna i sa dioptrijom, kako monofokalna i bifokalna, tako i progresivna (multifokalna) stakla. Polarizovana mogu biti i transition ili foto stakla, koja menjaju zatamnjenje u zavisnosti od jačine svetlosti.
Sve vrste sunčanih, kao i dioptrijskih stakala, uključujući i najtanja Tokai stakla, sa indeksom refrakcije od 1.50 do 1.76, možete pronaći u ponudi očne kuće DOT OPTICS. Ovde vas čekaju i različiti oblici okvira vrhunskog kvaliteta.