Nova nedelja kako sam obećala, podrazumeva još jednu priču o iskustvu zvanom “obožavam svoja sočiva jer smo se dobro upoznali” .
Znam, zvuči pomalo čudno ali se nadam da će prestati tako da bude, čim pročitate tekst do kraja.
Elem, iako je za očekivati da se kod polutvrdih sočiva redje javlja alergijski konjuktivitis, (a ja sam, ako ste čitali prethodni blog , nakon trdih prešla na polutrvrda kontaktna sočiva), nisam bila te sreće.
Zaboravih da kažem da je period, sada već srednje škole podrazumevao trčanje sa redovne nastave u gimnaziji na časove jezika, dodatne sate matematike (za nas “okrenute ka društveni m naukama”) I sve manje druženja sa naočarima.
Jednostavno je bilio lakes I da se ne lažemo, atraktivnije.
No, takodje treba uzeti u obzir da za razliku od tvrdih , polutrda kontaktna sočiva lakše ispadaju iz oka, te plivanje, klizanje, skijanje I svi ti nazovimo ih sportovi kojima su tinejdžeri ne talentovani za sport generalno, više naginjali, nisu bili poželjni pod uslovom da kontaktna sočiva ne kombinujete sa naučarima.
Tada mi se činilo a kasnije sam saznala da je I zaista tako. Naime, kada stavite naočare posle kontaktnih sočiva oštrina je znatno lošija. No, što se mora, nije teško , naravno , sada kada imam pedeset.
Tada je bilo baš, baš, jako.
No, vratimo se u osamdesete. Nikako ne smem da zaboravim modu tog doba u vidu pižama party-a na kojima sam sve češće počela da spavam sa sočivima, jer em nisam želela da nosim naočare javno, (shvatite to kao tinejdžersku ne osvešćenost), em sam znala da je posle samo tri dana ne nošenja sočiva, potrebno ponovo postepeno privikavati oko na njih.
To je dovelo, Bogu hvala, ne do erozije rožnjače, ali do prvog konjuktivitisa.
I danas kada se setim toga, podsećam, decenimama posle, nije mi dobro
A šta sam zapravo uradila?
Hm…sve što ne treba!
Sticajem okolnosti moj brat, njegova tadašnja devojka, koju sam iz milošte zvala “Ajkula” (tek sad mi je kristalno jasno zašto), I ja, bili smo pozvani na svadbu u pravom smislu te reci. U Banja Luci.
Kakos am kao I gotovo svaka još “ne pronadjena” a samim tim I nesigurna tinejdžerka htela da ostavim najbolji mogući utisak , na put sam krenula BEZ NAOČARA!!!!!!
STRAŠNO!!!
Da je zaista tako pokazalo se brzinom svetlosti.
Nakon prilčnog broja sati provedenih u vožnji, po samom dolasku, desno oko je počelo da crveni I pecka , da bih noć dočekala u vrlo ozbiljnim bolovima.
I dok su ostali otisi na poslavu, ja sam ostala u kući.I
Sama sa dve velike ninfe ,činilo mi se tada, vrlo zastrašujućeg glasa.
Iako mi je svetlo zaista smetalo I menje me je bolelo u mraku, nevreme I nestanak struje doneli su ogroman strah
U eri fiksne telefonije (nadam se da se bar neko od vas seća tog doba), kada nemate pojma ni u kom ste delu grada, niti kako da pozovete pomoć, zbog sada već neopisivih bolova a u jeku zabave na koj u restoranu od muzike I graje niko ne čuje telefon, bilo je ravno “Paklu”
I tako do duboko u noć.
Iznenada se kući vratila jedna od rodjaka I odmah me odvezla u Urgentni centar gde je te noći na moju veeeeliku sreću dežurala , uz dužno poštovanje, starija lekarka sa, pokazalo se ogromnim znanjem I iskustvom.
Odmah me primila I injekcijama pravo u oko počela lečenje uz sledeće reči koje verovatno neću nikada zaboraviti; “ovde sam do 7h, hoću d ate vidim u 6,30 na sledećoj terapiji I odavde ideš pravac kući u Novi Sad I to u Klinički centar. Naravno, ako želiš da ti spasemo oko”
I tko je I bilo.
Zahvaljujći njoj, a potom I ostalim njenim kolegama u Novom Sadu I terapiji koja je trajala punih sedam nedelja, ja danas ponovo nosim sočiva I sa njma odlično vidim.
Ali kao što sam već pomenula.Nikad samo sočiva! Ne zato što mi smetaju, što nisu sjajno pomagalo, već zato što obožavam naočare koje su danas postale deo obaveznog aksesoara čak I kada nemate problem sa vidom a pritom I čine da se Vaše oko odmori kad god je to potrebno.
U medjuvremenu sam naučila kada, kako I zašto se nose I održavaju kontaktna sočiva I to preporučujem svima.
Možda ne kroz priče koje ovim putem deim sa vama, ali svakako kroz bogato iskustvo koje me kao što primećujete vodilo kroz proteklih nekoliko decenija kako na jednu, tako na drugu stranu.
O čemu govorim?
Saznaćete ukoliko ponovo budete sa nama u sledećem blogu.