Skijaskopija, tj. retinoskopija kako se još naziva, je tehnika koja se koristi kod objektivnog merenja refrakcione greške očiju pacijenta.
Sve do 19. veka refrakcione greške su procenjivane isključivo subjektivnim metodama. Tek kada je 1859. godine Sir William Bowman opisao nepravilan linearni refleks u očima sa astigmatizmom, podstakao je razvoj statičke skijaskopije.
Metodu je prvi put primenio francuski oftalmolog Cuignet 1873. godine pomoću jednostavnog oftalmoskopa u ogledalu. Tom prilikom je otkrio da kretanje svetlosti iz ravnog ogledala preko zenice proizvodi refleks koji se kreće, varirajući u pravcu, brzini i osvetljenosti u zavisnosti od pojedinca.
Njegovo otkriće bilo je osnova za konstruisanje odgovarajuće opreme. Prvi modeli bili su reflektujući retinoskopi, koji su vremenom zamenjeni svetlećim modelima.
Spot retinoskopi imaju izvor svetlosti koji proizvodi tačku svetlosti ili linearni snop svetlosti. Češće se koriste trakasti modeli, jer daju bolju procenu linearnog refleksa kod astigmatizma.
Kada se primenjuje skijaskopija?
U pojedinim slučajevima nije dovoljno dioptriju izmeriti samo kompjuterskim refraktometrom. Naime, refleks akomodacije može da ometa subjektivno određivanje dioptrije. Akomodacija je sposobnost oka da izoštri sliku na različitim udaljenostima. Tada je neophodna skijaskopija, odnosno, određivanje dioptrije na proširenim zenicama.
Skijaskopija se izvodi sa ciljem da se blokira refleks akomodacije kako bi oftalmolog mogao da kontroliše sposobnost fokusiranja pacijenta. Samim tim i odredi tačnu dioptriju.
Ovaj postupak je obavezan ukoliko se vrši očni pregled kod dece radi određivanja dioptrije za prve naočare. Razlog tome jeste velika sposobnost fokusiranja dece, te ona nisu u stanju to sama da kontrolišu.
Procedura ima važnu ulogu i u prevenciji i lečenju očnih stanja koja mogu potencijalno dovesti do gubitka vida. Koristi se, pre svega, kod otkrivanja glaukoma i makularne degeneracije.
Skijaskopija se preopručuje i kod strabizma, osećaja težine u očima, crvenila, suzenja, glavobolje, zamora pri dužem čitanju ili gledanju u kompjuter. Često se primenjuje za određivanje precizne dioptrije kod osoba koje pokazuju simptome rane presbyopije.
Kako se izvodi skijaskopija?
Prvi korak je širenje zenica. To znači da se u oči ukapavaju određene kapi na bazi atropina, homatropina ili tropikamida. Zadatak kapi jeste da na određeno vreme blokiraju mogućnost za fokusiranjem kako bi mogla da se odredi dioptrija.
Čitav proces traje oko jedan sat. Pri čemu se kapi daju svakih 15 do 20 minuta. Kada su zenice proširene koristi se retinoskop. Ovaj uređaj radi na Focaultovom principu, koji se zasniva na činjenici da, kada se svetlo reflektuje od ogledala u oko pacijenta, pravac u kom se svetlost kreće preko pupile zavisiće od refraktivnog stanja oka.
Pomeranjem snopa svetlosti gore-dole preko oka, oftalmolog prati kretanje odbijene svetlosti. Zatim postavlja dioptrijska stakla kako bi proverio njihov uticaj na kretanje odbijene svetlosti. Stakla se isprobavaju sve dok se ne pronađu ona čije vrednosti otkrivaju stupanj greške oka.
Pored određivanja dioptrije, širenje zenica omogućava pregled i unutrašnjih struktura oka – očnog živca, žute mrlje, krvih sudova, mrežnjače.
Kako se pripremiti za skijaskopiju?
Širenje zenica privremeno slabi vid, te pacijent vidi mutno objekte, zbog toga je potrebno da osoba dođe u pratnji, radi sigurnosti u kretanju. Takođe, savetuje se nošenje naočara za sunce pri izlasku van, sve dok se vid ne vrati u normalu, jer širenjem zenica oko postaje osetljivije na svetlost.
Pregled dioptrije možete obaviti u očnoj kući DOT OPTICS.