Refrakcione greške, tj. anomalije su poremećaji oka izazvani nemogućnošću pravilnog fokusiranja.
Istraživanja pokazuju da su refrakcione greške najčešći uzrok oštećenja vida. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije sa njima se suočava oko 153 miliona ljudi širom sveta. Nažalost, taj broj raste iz godine u godinu.
Imajući ovo u vidu DOT OPTICS vam otkriva sve što treba da znate o njima.
Kako oko vidi?
Da biste razumeli šta su refrakcione greške morate znati kako svetlost prolazi kroz oko.
Proces vida započinje kada svetlosni zrak, odbijajući se o objekte iz spoljašnje sredine, dođe do optičkog sistema oka. Za jasan vid svetlosni zrak se mora „prelomiti“ na takav način da dospe u tačno određenu tačku mrežnjače.
U mrežanjači se nalaze fotoreceptori, odnosno ćelije osetljive na svetlost. One „hvataju“ slike iz spoljašnjosti. Zatim ih putem očnog nerva šalju prema mozgu.
Ukoliko se prelamanje vrši van područja mrežnjače nastaju refrakcione greške.
Zašto se javljaju refrakcione greške?
Refrakcione greške uslovljene su samom strukturom oka. Naime, zavise od dužine oka, zakrivljenosti rožnjače i zakrivljenosti sočiva unutar oka.
Ako je oko predugačko, svetlost se fokusira pre nego što stigne do mrežnjače. Posledica toga jeste nejasan vid na daljinu. U suprotnom, kod prekratnog oka svetlost nije sakupljena na vreme pre nego što stigne do mrežnjače, te je onemogućen jasan vid na predmete koji su u blizini.
Oblik rožnjače, takođe, može da dovede do pojave refrakcionih anomalija. Kada ona nije normalnog, sfernog oblika slika se nepravilno prelama, te nastaje astigmatizam.
Ukoliko je zakrivljenost očnog sočiva previše oštra u odnosu na dužinu oka i rožnjaču dolazi do pojave kratkovidosti. Sa druge strane, previše ravno očno sočivo izaziva dalekovidost.
Četiri tipa refrakcionih grešaka
Hipermetropija (dalekovidost) je refrakciona greška koju karakteriše mutan vid predmeta koji su blizu. Mada se mogu javiti i dvostruke slike predmeta u blizini. Ove simptome obično prate glavobolje, naročito pri učenju i radu na blizinu. Zatim, bol u oku, umanjene zenice i zamor oka.
Za razliku od hipermetropije, kod miopije (kratkovidosti) svetlosni se zraci seku ispred mrežnjače. Prepoznaje se po jasnom vidu predmeta koji su blizu, dok je teže gledanje udaljenih predmeta.
Osobe sa ovim problemom često škilje ili prekomerno trepću kako bi se oči bolje fokusirale. Javlja se i zamor očiju, osećaj pritiska u očima, kao i česte glavobolje.
Astigmatizam je vrsta refrakcione greške kod koje je rožnjača nepravilno zakrivljena. U tom slučaju se svetlosni zraci ne prelamaju u jednoj tački, već se rasipaju. Posmatrani predmeti ne samo da se vide nejasno, već deluju razvučeno i iskrivljeno.
Noćno slepilo je još jedan simptom astigmatizma. Razlog za to leži u činjenici da se noću zenice šire da bi oko primilo više svetla. Međutim, kada se ono ne prelama ravnomerno dolazi do otežanog gledanja.
U simptome se svrstavaju i naprezanje očiju, crvenilo oka, peckanje i osećaj postojanja stranog tela u oku. Glavobolje su obavezni pratilac, dok se kod nekih javljaju i problemi sa koncetracijom.
Presbyopia predstavlja anomaliju jasnog fokusiranja na bliske predmete. S obirom da se javlja nakon 45. godine naziva se staračka dalekovidost. Pokazuje iste simptome kao hipermetropija, ali su izraženiji kada su oči umorne.
Ukoliko imate problem sa vidom posetite na vreme očnu kuću DOT OPTICS.