Nasledna dioptrija je česta pojava kod porodica širom sveta.
Novorođenče se rađa sa formiranim okom. Zapravo, već tada veličina oko iznosi 65% od ukupne odrasle veličine. Međutim, mozak bebe ne može odmah po rođenju da analizira slike niti da šalje poruke oku o onome što vidi, te se vid postepeno razvija.
U prvim danima beba razaznaje samo crte i senke. Već nedelju dana nakon rođenja može videti crvenu, narandžastu, žutu i zelenu boju, dok za plavu i ljubičastu treba više vremena. Sa 2 meseca starosti vid bebe poprima vizuelnu oštrinu, a oči postaju osetljivije na svetlost. Istovremeno, beba počinje da prati objekte koji se kreću, pomerajući pogled sa jednog predmeta na drugi bez potrebe da pomiče glavu.
U narednim mesecima poboljšava se oštrina vida, a intenzivni razvoj se odvija u razdoblju između treće i četvrte godine, da bi se u potpunosti završio do kraja šeste godine života.
Koja je verovatnoća da se javi nasledna dioptrija?
Svi znamo da su mnoge naše karakteristike nasleđene od roditelja. Počev od boje kose i očiju, pa do oblika nosa – geni imaju važnu ulogu. Oni mogu preneti i određene osobine ličnosti ili atletske i akademske sposobnosti sa roditelja na decu, ali šta je sa drugim sklonostima?
Studije su pokazale da postoji veza između vida i genetike. Iako slab vid nije ni dominantna ni recesivna osobina, ima tendenciju da se javlja u porodicama. To znači da je veća verovatnoća da će kratkovidi roditelji imati decu sa istim problemom myopie. Isto važi i za roditelje sa dalekovidošću, jer su oba poremećaja refrakcije uzrokovana naslednim genetskim markerima.
Prema statističkim podacima osoba kojoj su oba roditelja kratkovida ima 1:3 šansu da će razviti myopiju. Ako je samo jedan roditelj kratkovid, verovatnoća je 1:5. U slučaju da nijedan roditelj nema ovaj problem verovatnoća da će ga imati njihovo dete iznosi 1:40.
Sa druge strane presbyopia (dalekovidost) se najčešće vezuje za proces starenja. Bez obzira što se javlja posle 40. godine života ne treba zanemariti činjenicu da je u pitanju nasledna dioptrija.
Kratkovidost i dalekovidost, ali i druge refrakcione anomalije, kao što su astigmatizam, ne nasleđuju se nužno od roditelja. Mogu se razviti kod dece čije su se babe i dede suočavale sa ovim problemima. Takođe, glaukom, katarakta, daltonizam, noćno slepilo, strabizam, makularna degeneracija i ambliopija mogu biti genetski uslovljene.
Važnost preventivnih pregleda ukoliko postoji nasledna dioptrija
Rutinski pregled očiju obavlja se odmah po rođenju kako bi se proverilo da li je sve u redu sa njima. Naročito je važan kod prevremeno rođene dece i kada u porodici postoje brojne očne bolesti.
Prvi detaljan pregled oftomologa neophodno je uraditi između druge i treće godine života. Obično roditelji decu vode na sledeći pregled tek pred upis u školu, što nije preporučljivo ukoliko u porodici postoji nasledna dioptrija. Razlog za to leži u činjenici da se vid čoveka razvija do njegove šeste godine života, tj. pre predviđenog pregleda za polazak u školu. Samim tim preventivni pregledi u ranijem dobu omogućavaju rano otkrivanje naslednih problema sa vidom i njihovo korigovanje. U protivnom može doći do daljeg napredovanja i ozbiljnih komplikacija u kasnijim godinama.
Dodatni razlog zašto dete treba voditi na prevenitvne preglede jeste da mališani ne umeju da objasne tačno da li imaju neki problem sa svojim vidom, a nelagoda koju pri gledanju osećaju može biti pogrešno protumačena ili ostati neprimećena.
Očna kuća DOT optics ima višegodišnje iskustvo u radu sa najmlađima. U našoj bogatoj ponudi različitih oblika okvira možete pronaći i specijalne dioptrijske okvire za decu Nano Vista.