Strabizam predstavlja poremećaj položaja očiju i binokularne funkcije vida. U tom slučaju oba oka ne mogu istovremeno da gledaju u istom pravcu, odnosno u isti predmet posmatranja, već jedno oko gleda u predmet posmatranja, a drugo oko se kreće u drugom pravcu.
Za formiranje pravilnog vida odgovorno je 6 očnih mišića koji kontrolišu pokrete očiju. Pri čemu jedan mišić pomera oko u desnu stranu, drugi u levu stranu, a ostala 4 pokreću oko prema gore, dole ili ukoso. Ove mišiće kontroliše mozak tako što kombinuje slike koje šalju oba oka i pretvara ih u jednu trodimenzionalnu.
Da bi se oči pomerale u istom smeru rad mišića u oba oka mora biti usklađen. Međutim, ukoliko jedno oko slabije funkcioniše, njihove vizuelne ose nisu paralelne, te slike koje mozak dobija od očiju se ne poklapaju i nemoguće ih je objediniti u jednu. Posledica toga jeste stvaranje u mozgu 2 različite slike.
Strabizam se najčešće javlja kod dece u uzrastu do 6. godine. Statistički podaci pokazuju da se sa njim suočava oko 4 odsto mališana širom sveta.
Koji su uzroci strabizma?
Razrokost, kako se strabizam popularno naziva, može biti izazvan bolestima oka koje dovode do smanjene vidne oštrine, kao što je kongenitalna katarakta. Zatim, poremećajima u građi ili funkciji mišića koji pokreću oko i poremećajima u razvoju refleksa u mozgu koji su odgovorni za sinhronizaciju oka u procesu vida.
Ne treba zanemariti ni genetiku. To znači da je veća verovatnoća da se javi ukoliko jedan od roditelja ima ovaj problem. Takođe, češće se javlja kod prevremeno rođene dece, dece sa cerebralnom paralizom, Daunovim sindromom, hidrocefalusom, tumorima mozga.
Strabizam se može javiti i kod odraslih. Tada je najčešće povezan sa povredama glave ili oštećenjima očnih mišića, ali i sa drugim bolestima – dijabetesom, oboljenjima štitne žlezde, visokim krvnim pritiskom, tumorima na mozgu, moždanim udarom.
Vrste strabizma
Prema položaju oka koje slabije funkcioniše strabizam se deli u 4 grupe.
Konvergentni strabizam predstavlja stanje kod kog oko skreće ka unutra. Ovo je i najrasprostranjeniji oblik razrokosti, a javlja se rano – do 3. godine života.
Divergentni strabizam karakteriše skretanje oka prema spolja i razvija se nešto kasnije, obično nakon 5. godine života. Ono što je specifično jeste da je ovaj oblik prvo privremen, a vremenom postaje stalan.
Vertikalni strabizam se ređe javlja, a može biti hipertropija, kada je skretanje očiju ka gore i hipotropija, tj. skretanje očiju ka dole.
Zašto je važno na vreme početi sa terapijom?
Za razliku od odraslih, koji tačno mogu da definišu problem sa vidom, deca pojavu duplih slika i zamagljen vid zanemaraju, te se tom stanju prilagođavaju. Posledica ovog prilagođavanja može da dovede do drugog problema, a to je ambliopija („lenjo oko“). U pitanju je stanje slabovidosti koje se ne može korigovati dioptrijskim staklima i kontaktnim sočivima.
Česte glavobolje su još jedan problem koji nosi razrokost. Narušeno je i normalno funkcionisanje, jer pojedina deca imaju nepravilan položaj glave, sa malo podignutom ili spuštenom bradom, kao i nagnutom glavom na jednu ili drugu stranu.
Imajući ovo u vidu neophodno je strabizam otkriti u što ranijem dobu. Dodatni razlog za to jeste činjenica da se efikasnost tretmana smanjuje u kasnijim godinama, te se tada rešava samo estetska strana.
Postoji više načina lečenja. Okluzija podrazumeva prekrivanje zdravijeg oka flasterom kako bi dete koristilo samo slabije oko. Nošenje naočara se primenjuje ukoliko je strabizam dijagnostikovan kao rezultat refrakcione greške. Zahvaljujuči naočarima dete uči kako da objedinjuje slike koje vide oba oko u jednu.
Kao terapija primenjuju se i vežbe na posebnom uređaju sinoptoforu. Ako konzervativni tretmani ne daju efekta vrši se hirurška intervencija.
Iako mnogi roditelji smatraju da se razrokost može jasno uočiti nije redak slučaj da problem u početnim fazama ostaje prekriven, te se može otkriti samo prilikom pregleda oftalmologa ili optometriste. Zato na vreme zakažite preventivni pregled za svog mališana u očnoj kući DOT OPTICS.