Presbyopia je fiziološka insuficijencija akomodacije povezana sa starenjem oka koja rezultira progresivnim pogoršanjem sposobnosti jasnog fokusiranja na bliske predmete. Postepeno se javlja posle 40. godine života, te se često naziva i staračka dalekovidost.
Naziv potiče od grčkih reči „presbys“ što u prevodu znači „stariji čovek“ i „ops“, tj. „oko“, te je ovo stanje bilo dobro poznato još starim Grcima. Pominje se u Aristotelovim spisima u 4. veku pre Nove ere, dok je 3 veka kasnije Plutarh u svojim dokumentima dao nekoliko objašnjenja za uzrok.
Tokom 16. i 17. veka pojavile su brojne teorije vezane za uzrok – počev od izduženja oka i promena u obliku rožnjače, preko aksijalnog pomeranja sočiva, pa do predloženih promena u indeksu prelamanja vlakana sočiva. Mnoge od ovih teorija nikada nisu bile prihvaćene. Tek u 19. veku presbyopia je povezana sa procesom starenja.
Prema teoriji nemačkog lekara i fizičara Hermanna von Helmholtza iz 1855. godine presbyopia je gubitak elastičnosti sočiva, koji je nastao kao rezultat sklerotičnih promena starenjem. Nedavno je oftalmolog i fizičar Ronald A. Schachar dao novu teoriju koja naglašava da je akomodacija rezultat povećane napetosti primenjene na ekvatorijalne zone sa suprotnim opuštanjem prednjih i zadnjih zona. Stoga je presbyopia uzrokovana povećanjem ekvatorijalnog prečnika sočiva koje se javlja starenjem.
Faktori rizika za pojavu staračke dalekovidosti
Da biste formirali sliku, vaše oko se oslanja na rožnjaču i sočivo kako bi fokusirali svetlost koja se odbija od objekata. Prolaskom kroz njih svetlosti se prelama i pada na mrežnjaču gde se stvara slika. Rožnjača je bistra prednja površina oka u obliku kupole. Dok je sočivo providno, bikonveksnog oblika i donekle fleksibilno. Zahvaljujući svojoj elastičnosti, može da menja oblik uz pomoć mišića koji ga okružuje. Kada nešto gledate iz daljine, mišić se opušta. Kada pogledate nešto u blizini, mišić se steže, omogućavajući relativno elastičnom sočivu da se savije i promeni svoju moć fokusiranja.
Sa godinama sočivo gubi svoju elastičnost, te teže menja oblik pod delovanjem očnih mišića. Samim tim je fokusiranje predmeta u blizini oka oslabljeno.
Iako je starenje glavni pokretač za nastanak, baš kao katarakta i presbyopia se može javiti i kod mlađih. Tada je reč o preuranjenoj presbyopiji. Povećani rizik od njenog javljanja imaju osobe koje pate od dijabetesa, multiple skleroze, anemije, slabog protoka krvi ili kardiovaskularnih bolesti. Takođe, u većoj opasnosti su oni koji su doživeli traumu na oku ili već imaju neku drugu očnu bolest. Mada se kao pokretači navode i određeni lekovi, uključujući antidepresive, antihistaminike i diuretike.
Kako se prepoznaje staračka dalekovidost?
Pogoršanje sposobnosti čitanja ili posmatranja predmeta iz bliza jasni su znaci problema. Kada se javi presbyopia moraćete da držite predmete dalje od očiju da biste ih videli jasnije.
Mogu se javiti i zamagljen vid na normalnoj udaljenosti čitanja, naprezanje očiju, bol u očima ili glavobolja nakon čitanja ili rada izbliza. Ovi simptomi su izraženiji ako ste umorni ili se nalazite u prostoru sa slabim osvetljenjem.
Koji je tretman za staračku dalekovidost?
Presbyopia se ne može izlečiti, ali pomoću naočara i sočiva imaćete odličan vid.
Postoji nekoliko vrsta naočara za korekciju staračke dalekovidosti. Naočare samo za čitanje koje imaju dioptriju samo za gledanje na blizinu. Koriste se kod osoba koje nemaju druge smetnje vida. Bifokalne naočare u gornjem delu imaju sočivo za gledanje na daljinu, a u donjem delu za gledanje na blizinu. Progresivne (multifokalne) naočare pružaju pokrivenost svih segmenata, te omogućavaju prirodno gledanje kako predmeta na blizinu, tako i udaljenih.
Postoje, takođe, i bifokalna ili multifokalna kontakna sočiva, kao i sočiva sa monovizijom kod kojih jedno sočivo služi za gledanje u daljinu, a drugo na blizinu.
Ukoliko ste primetili da imate problem sa posmatranjem predmeta na blizinu posetite očnu kuću DOT optics. Kod nas ćete pronaći veliki izbor oblika okvira za naočare, kao i revolucionarna Tokai stakla, koja su najtanja do sada stvorena stakla sa indeksom refrakcije od 1.50 do 1.76.