Dioptrijska stakla, baš kao što im naziv kaže, su specijalno dizajnirana stakla koja omogućavaju jasniji vid.
Od davnina ljudi su koristili različita pomagala za bolji vid. O tome svedoče brojni istorijski zapisi iz stare Grčke i Rima. Tako je rimski filozof Seneka koristio staklenku napunjenu vodom kako bi uvećao tekst koji je čitao, dok je car Neron posmatrao borbe gladijatora kroz smaragde.
Značajan korak dogodio se u 10. veku kada su monasi u Evropi došli na ideju da poliraju komade providnog kvarca, kako bi mogli bolje da vide detalje prilikom kaligrafije. Ovaj polirani kvarc bio je poznat pod nazivom „čitajuće kamenje“.
Prema navodima, dioptrijska stakla pojavila su se 2 veka kasnije. Procenjuje se da su prvi put upotrebljena u centralnoj Italiji, najverovatnije u Pizi, da bi već početkom narednog veka Venecija postala važan centar proizvodnje, posebno zbog korišćenja visokokvalitetnog stakla napravljenog u Muranu.
Danas, napredak nauke i tehnologije omogućio je razvoj različitih vrsta. Prema materijalu od kog su izrađena dioptrijska stakla mogu biti mineralna i plastična.
Mineralna dioptrijska stakla
Mineralno staklo je vrsta stakla koje je po strukturi možda i najsličnije klasičnom staklu kojim smo najčešće okruženi (kao što je staklo za prozore). Ipak, ovo staklo prolazi kroz specijalan termički proces očvršćavanja, tako da postaje veoma otporno na grebanje.
Prvobitno su dioptrijska stakla bila pravljena od mineralnog. Koristi se još uvek, jer vlada mišljenje da je ono kvalitetnije. Ovakav stav je pogrešan. Osim veće otpornosti u pogledu grebanja, mineralna stakla ne pokazuju druge prednosti u odnosu na plastična.
Plastična dioptrijska stakla
Plastična dioptrijska stakla napravljena su od specijalne plastike koja nosi oznaku CR39. Popularno se nazivaju organska stakla. Za razliku od mineralnih stakala znatno su lakša, te pružaju veći komfor pri nošenju. Takođe, izdržljivija su na padove, dok se mineralna stakla u većini slučajeva razbiju pri padu. Ova prednost je naročito značajna ako padnete dok nosite naočare, jer postoji opasnost da komadići stakla upadnu u vaše oko, što je gotovo nemoguće da se dogodi sa organskim staklima. Upravo zbog toga optičari, optometrisi i oftalmolozi širom sveta preporučuju upotrebu isključivo dioptrijskih stakala od plastike.
Iako su manje otporna na grebanje, ovaj nedostatak može se ublažiti nanošenjem određenih zaštitnih slojeva. HARD sloj ima isključivo zaštitnu ulogu, dok HMC (hard multi coat) sloj donosi i niz drugih slojeva – za lakše čišćenje, za bolji noćni vid, za smanjivanje odbljeska, protiv zamagljivanja, protiv zadržavanja kapljica vode.
Vrste plastičnih dioptrijskih stakala
Monofokalna stakla čitavom površinom i jednakom snagom prelamaju i fokusiraju sliku u jednoj razdaljini. Zbog toga su pogodna za korekciju refrakcionih grešaka na svim udaljenostima do ulaska u treće doba.
Kako se starenjem javlja presbyopia (staračka dalekovidost), pored monofokalnih stakala sa jednom dioptrijom, potreban je još jedan par sa drugom dioptrijom. To zahteva stalnu promenu naočara pri posmatranju predmeta na različitim udaljenostima.
Bifokalna stakla pružaju jasan vid na obe udaljenosti, te nije potrebna stalna promena naočara. Međutim, na njima je jasno vidljiva granica između dela za blizinu i za daljinu, čime je narušena estetika naočara.
Imajući ovo u vidu sve veću upotrebu imaju progresivna (multifokalna) dioptrijska stakla. Ona uspešno rešavaju problem oštrine vida na daljinu i blizinu, bez oštrog prelaza između različitih dioptrija.
Dioptrijska stakla, kao i vrhunski oblici okvira, čekaju vas u očnoj kući DOT OPTICS. Jedino kod nas možete pronaći i najtanja Tokai stakla, sa indeksom refrakcije od 1.50 do 1.76.