Verovali ili ne
Verovali ili ne. Moram da priznam da biti osoba sa oslabljenim vidom, 80-tih godina proslog veka, posebno ukoliko ste u ranom tinejdz dobu, nije bilo nimalo popularno a samim tim ni lako.
U tadasnjoj Jugoslaviji, tek su poceli da se pojavljuju modeli naocara koje nisu izgledale „socijalno“. Znate ono: losa plastika braon-sive boje, okruglo-pravougaonog oblika. Dakle, estetki ne bas privlacno.
Na stranu sto se na izradu cekalo danima, pa cak I nedeljama, dok je sama ideja o kontaktaktnim socivima zvucala prilicno nerealno.
Za one neupucene, najveci oftamoloski centar tadasnje Jugoslaviji nalazio se u Zagrebu, danasnjem glavnom gradu susedne nam Hrvatske.
Tako se nakon niza peripetija prilikom odredjivanja dioptrije na klinikama u Srbiji, na kontaktna sociva koja su kao sto rekoh, stizala iz Zagreba, cekalo cak I po nekoliko meseci.
No, kada smo se vec vratili decenijama unazad, zasto ne bismo otisli korak vise I prosetali kroz istoriju nastanka prvih kontaktnih sociva?!
Mozda prica koja sledi bude bas ta koja ce Vas nagnati da poverujete u efikasnost pomagala bez kojeg ja licno, ne mogu da zamislim svoju svakodnevicu.
Nastanak prvih kontaktnih sociva
Pretpostavljam da se mnogima od Vas cini da su kontaktna sociva izum modernog doba. No, prva ideja o nastanku kontaktnog sociva rodila se jos u 16 veku u glavi sjajnog Leonarda Davincija koji je zeleo da proveri da li se vid menja kada se ispred oka stavi neki stakleni objekat.
Nakon njega Rene Dekart staklenu cev ispunjenu tecnoscu stavlja direktno na roznjacu kako bi ispravio vid ali bez uspeha . Cev je onemogucavala treptanje.
U 19.veku ideju unapredjuje Tomas Jang. On socivo voskom lepi za oci cime roznjaca gubi takozvanu refrakcionu funkciju a nadoknadjuje je jos jednim parom sociva.
Ni nedan od pomenutih izuma nije mogao da koriguje probleme sa vidom sve do 1888 godine kada je nemacki oftamolog Eugen Fik primenio prva uspesna kontaktna sociva. Njihova mana je pak bila velicina I tezina te su mogla da budu u oku tek nekoliko sati.
U isto vreme Artur Miler izradjuje sociva koje je moguce nositi duze.
Pocetkom 20-tog veka tehnologija je znatno nnapredovala
I danas poznata firma Zeiss je 30-tih godina ovog veka otkrila a potom I primenila prva sociva kompletno izradjena od plastike. 70-tih godina pocinju da se proizvode meka, tvrda, a potom I sociva drugih materiala koja su poboljsala kvalitet.
Danas je I sami znate, ponuda kontaktnih sociva zaista velika. Tako imamo dnevna, mesecna, tromesecna, godisnja I citav niz drugih, radjenih prema potrebama korisnika.
Upravo o svakom ponaosob govoricemo u narednim blogovima.
Mozda je to prilika da se detaljnije upoznate sa pomagalom koje je danas I vise od toga.
I dok naocare obozavam I smatram ih izuzetnim delom obaveznog aksesoara, ja se od mojih kontaktnih sociva odvajam samo u odredjenim prilikama.
Kada I zasto je mozda takodje zanimljiva tema.
Zato, budite sa nama!